Do vecne kuce na rukama drugova

do vecne kuce na rukama drugova

ŽAGUBICA - Rudar Goran Moravac (33), koji je  stradao u jami Rudnika uglja ‘’Jasenovac’’ kod Krepoljina, sahranjen je juče na seoskom groblju u selu Laznica kod Žagubice. Na ispraćaju našlo se gotovo celo selo. Suze i jecaji majke Ljubinke i sestre Gordane koja ne prestaje da nariče za izgubljenim mlađim bratom.

Pre polaska Gorana na večni počinak rudari su ispred njegove kuće obavili tradicionalnu prozivku, kao kada se silazi u rudarsko okno, a onda su rudari otvoreni kovčeg sa telom Gorana Moravca poneli na rukama sve do groblja, gde su se zauvek oprostili od mladog kolege. Sem najbliže familije, od kovčega se nije odvajao Srđan Dervišević, očevidac tragedije u Rudniku „Jasenovac“.
- Bilo je užasno, ta slika mi je stalno pred očima. Gomila uglja i zemlje zatrpala mu je gornji deo tela i videle su mu se samo noge. Kada sam dotrčao, on je vikao: „Sav sam slomljen, izvuci me odavde“. Poslednje reči bile su: „Daj mi ruku’’ i posle toga je izdahnuo. Zaista je bilo strašno. Trebalo nam je gotovo 45 minuta da ga otkopamo iz te gomile uglja i zemlje. Nažalost, spasa mu nije bilo i čini mi se da je preminuo za dva do tri minuta posle obrušavanja te gomile na njega - priča skrhan bolom Dervišević, dok od vetra zaklanja sveću da se ne ugasi.
Ovakvu sahranu ne pamte ni najstariji stanovnici homoljskog sela Laznice. U mimohodu je staro i mlado, a povorka se otegla gotovo čitav kilometar. U njoj je četa za spasavanje, Goranova brigada i ljudi iz smene sa kojima je radio.
U maloj kući u centru Laznice Goran je živeo sa majkom, babom i dedom. Otac se razveo od njegove majke i živi u Boru. Došao je na sahranu. Predsednik Sindikata Rudnika mrkog uglja ‘’Jasenovac’’ Zaviša Stević kaže da je Goran bio rudar 12 godina i da je dobro ispekao zanat.
- To što se njemu dogodilo, kada se sa tavanice obrušio ugalj i zemlja, nepredvidivo je. Naš rudnik pripada bezbednijim jer u njemu nema metana - priča Stević.

I lovci na sahrani
- Ma, to je bio dečko za primer. Za svakog je imao lepu reč. A kakav je samo lovac bio. On ti je imao prijatelje lovce iz cele Srbije. Evo, mnogi su došli da ga isprate. Kada ga je zemlja zatrpala, bio sam u smeni i došao sam posle dva-tri minuta, ali je on već bio mrtav. Velika je to tragedija - priča Ljubiša Grečić.