Od raka oboli jedno dete dnevno!

MALI-ROBERTCrna statistika: U Srbiji godišnje od nekog oblika raka oboli do 350 dece.
Otac obolelog Roberta Riidjica(9) iz Laznice: Mom sinu mogu pomoći samo lekari i Bog.
Saznanje da dete boluje nas je ubilo.
U Srbiji svakog dana od raka oboli jedno dete, dok svake nedelje jedno umre! Od ukupnog broja obolelih, 70 odsto uspe da se izleči, jer mališani najviše boluju od leukemija, koje su najizlečivije vrste ove opake bolesti. Ipak, crna statistika kaže da godišnje oboli 250 do 350 dece, a da je u svakom trenutku na lečenju oko 400 dece.

Direktorka službe pedijatrijske onkologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Jelena Bokun navela je da mališani posle leukemije najviše boluju od limfoma.

- Godišnje se u našoj zemlji registruje oko 300 novoobolele dece, koja najviše boluju od raka u krvi - leukemije, zatim od limfoma, tumora mozga, a posle desete godine i od tumora kostiju - navela je dr Bokun.

Među mališanima koji se bore protiv ove opake bolesti nalazi se i devetogodišnji Robert Riđić iz Laznice kod Žagubice. Njemu je u oktobru prošle godine dijagnostikovana leukemija, od kada se njegov i život njegove porodice skroz promenio. Robertov otac, Boža Riđić (50) priseća se dana kojih bi rado izbrisao iz sećanja, kada je njegovom sinu otkrivena teška bolest.

Teška Robertova sudbina

- Jednog dana Robert i ja smo krenuli iz sela u grad. Iznenada je počeo otežano da hoda, zamarao se, obuzela ga je malaksalost. Te noći dobio je i visoku temperaturu od 39,6 Celzijusovih stepeni. Odveli smo ga ujutru kod lekara. Supruga i ja nismo mogli da poverujemo u ono što su nam doktori govorili. Imao je rak krvi - priseća se Riđić.

 Bozidar RidjicVrlo brzo Robertu su dijagnozu potvrdili i lekari u Beogradu, gde je nastavio da se leči u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

- Saznanje da je naše dete bolesno od raka nas je ubilo. Niko u našoj familiji nikada nije imao takvu, niti sličnu bolest. Ne znam kako je on dobio to, a ni lekari. Tih dana postavljali smo na hiljade pitanja, nismo imali pojma šta da radimo, kako da mu pomognemo. Prepustio sam dete lekarima i Bogu - kaže Boža.

Ovakva sudbina, devetogodišnjeg dečaka rastavila je od školskih drugova, a njegovi roditelji vratili su se sa rada u Nemačkoj, pa su sada bez primanja.

- Život mu se izmenio. Ne ide u školu, ne može da se igra sa drugarima. Povremeno, kada ima pauze između terapija, odemo do škole, tek da se vidi s drugovima. Nedostaju mu. Ja sam radio u Nemačkoj kao kuvar u jednom hotelu. Robert je tamo i rođen. Prvo sam se vratio u Srbiju zbog smrti roditelja, a taman kada sam mislio ponovo da se vratim obavezama, stigla nas je njegova bolest. Sada ni supruga ni ja nemamo primanja, a dnevno, ovde u Beogradu potrošimo samo na najneophodnije stvari oko 20 evra - priča Riđić.

Dečak ima i paralizu

Sreću u nesreći porodica Riđić imala je što joj je Nacionalna organizacija za roditelje dece obolele od raka (NURDOR) omogućila smeštaj u jednoj od roditeljskih kuća u Beogradu.

- Da nije bilo NURDOR-a i ove kuće, ne znam šta bih radio. Rodbine nemamo u Beogradu, a da spavam kod prijatelja mesec dana ne mogu. S druge strane, odakle mi 400 do 500 evra mesečno za stan i troškove. Nešto novca dali su nam opština Žagubica i Centar za socijalni rad, kao i Robertova škola - naveo je Robertov otac.

Da nijedna nesreća ne ide sama, dokaz je i mali Robert. Osim leukemije, on ima takozvanu paralizu spast, zbog koje ne može normalno da hoda.