O Homolju

HOMOLJE dodaj komentar:scroll

 

Granice_opstine

put ka HomoljuHomolje je naziv za planinsku oblast u severnoistocnoj Srbiji. Ono pripada juznim ograncima Karpatskog planinskog masiva. Oblast se granici severnim Kucajem i Zvizdom, Pecko-Mlavskim i Resavskim pobrdjem na zapadu i Juznim Kucajem. Zahvata izvorisni deo reke Peka na severu, izvoriste reke Mlave u svom sredisnjem delu i planinom Beljanicom dopire do gornje resave na jugu.Kroz centralni deo Homolja protice reka Mlava. Ona izvire u Zagubici, administrativnom sedistu Homolja i svojim tokom obrazuje cuvenu Gornjacku klisuru, nazvanu po manastiru Gornjak.Sa obe recne strane, na obalama Mlavinih pritoka nalazi se vecina homoljskih sela. Homolje i pored planinskog, brdovitog terena ima dosta gustu mrezu puteva. Pored dva magistralna puta od kojih jedan iz Pozarevca ide prema Petrovcu na Mlavi,dalje kroz Gornjacku klisuru odlazi za Zagubicu i Bor. Drugi polazi iz Petrovca i prolazeci kroz podhomoljska sela: Vitovnicu, Melnicu i Kucajnu dolazi u Kucevo.Ostali putevi su od lokalnog znacaja. Jedan od njih je put Krepoljin-Sige-Krupaja- Despotovac. Drugi je Crni Vrh-Borsko jezero-Dubasnica.Pa zatim,put Zagubica-Majdanpek koji vodi preko Laznice, Jasikova, Leskovca i Debelog Luga. Na kraju i put Zagubica-Milatovac- Komsa-Neresnica-Kucevo.gornjacka klisura

Na padinama i obroncima Homoljskih planina, u klisuri reke Mlave i planinskim dubodolinama, nalaze se ostaci i rusevine brojnih srednjovekovnih manastira. To govori da  Homolje odvajkada pripada Srpskoj drzavi. Od danasnjih manastira to su: Trska crkva kod Zagubice, manastir Gornjak u klisuri Mlave, manastiri Sveta Trojica i Reskovica kod sela Zdrela, manastir Djerinac kod sela Bistrice, manastir Vitovnica i manastir Brdaca.

Legenda o nastanku imena Homoljegornjak

Homolje je cesto posecivao  knez Lazar(knez zato sto je napustio dvor u Rasu),sagradio je na samom prilazu kotlini manastir Gornjak,koji je njegova zaduzbina.A samo Homolje je bilo granicni predeo Lazareve Moravske Srbije, nakon podele poseda Nikole Altomanovica izmedju Lazara i bana Tvrtka Kotromanica.manastir gornjak

Pozdrav uomulje!(covece) je vulgarizovana latinska rec homo, hominus. I taj naziv polu vlasko-latinski ostade za Homolje legenda do danas.

Zadnji put Lazar posecuje Homolje pre kosovskog boja, skupljajuci ratnike za odbranu. Legenda kaze da su se Homoljci odazvali i opasani koznim kajisevima u kozucima i subarama na brzim i otpornim konjima odjahali put Kosova.

Kako je lepo nase Homolje?

Kojim god krajem da podjete, kud god pogledate pred sobom su raznolikost prirodnih lepota i tu i tamo ostaci proslosti, sada istorijski spomenici.Svako selo Homolja ima nesto vredno i plemenito iz proslosti a i sadasnjosti.beljanicaAko ste na nekom visem vrhu ne znate na koju stranu pre da pogledate. Obuzima vas neka neiskazana milina, srce vam zaigra i dusa bi ka nebu da poleti.Oko nas je na sve strane prostrani vidik koji vam svojom velicanstvenoscu stvara sliku neopisive lepote. S jedne strane imate divne i zivopisne doline koje se sire ka istoku u nedogled. S druge strane gledate kako se brda izdizu, redjaju i vezuju  u planinski venac koji se pruza i gubi u ogromnoj maglicastoj daljini.Ako hocete da upoznate sve lepote i drazi Homoljskog prostora, onda treba da se popnete na koji planinski vrh kao Beljanica 1360m. Ili Crnom Vrhu.Odatle cete imati prilike da uzivate u zanosnim lepotama i carobnom izgledu ovih predela.

crni vrh zimiNa visini je dusa slobodna,srce prostrano,osecanje prijatno a zelje i zudnje neizmirne.

Na ovim prostorima kada nastaje dan,svetao,buran i suman,cuju se raznorazni ljudski govori Vlaski, Srpski, dozivanje pastira ili cobana, lavez pasa, blejanje ovaca i izvijanje slavuja.Covek koji se na ovim prostorima rodio,koji se nagledao lepota i napio hladne vode sa bistrih planinskih izvora i koji se nadise cistog vazduha ne moze se lako rastati Homolja,i ne moze spokojno umreti na strani.

 ZAGUBICKO PROSTRANSTVO

Veliko je i najlepse na podruciju Homolja.Proteze se od Atara Suvog Dola,laznice, SO Bori SO Despotovac.Tu su ogromni proplanci:dolini,visoravni i planine, a medju njima su Homoljske planine i Beljanica.zagubicaTeritorija je srazmerna sa brojem stanovnika Zagubice kao najbrojnije na Homoljskim prostorima.Zagubica,sa okolinom, se razvila postepeno,naselje kao varos ma da se njeni gradjani vise bave stocarstvom i zemljoranjom.Stanovnici Homolja su Srbi i Vlasi.

motel vreloU ranije doba,danas redje, na ovim prostorima su bili nastanjeni stanovnici Romskog porekla zvani "Koritari" mahom zanatlije,bavili se drvopreradjivackom delatnoscu, obradom drveta u stilu duboreza. Sa svojom specificnom kulturom,jezikom sa rumunskim dijalektom.Ovi zanati su danas skoro nestali razvojem industrijske tehnologije a i ova vrsta stanovnistva se razredjuje i nestaje acimilacijom.Jedno vreme posle Drugog svetskog rata srez Homoljski je bio podeljen na Gornju reku-Zagubicka kotlina i Donju reku-Krepoljinsko-Krupajska kotlina.Gornjoj reci su pripadala i sela: Vlaole,Jasikovo i Leskovo. Ova sela su 60-tih godina pripojena Opstini Bor i Majdanpeku. vrelo mlave

homolje festival

 

Na izvoru vrela i voda je plava put nastavlja dalje nasa reka Mlava

S poboznascu zreca i ponosa lava svoje plave orle nosi reka Mlava

Kroz klisuru tece gde je Srbska slava tu protece nasa lepa reka Mlava

 

i za kraj ne zaboravite kako glasi ona stara narodna:Nasmej se

" B E Z   V E L I K E    N E V O L J E    N E   I D I   U   H O M O L J E"


 ovde mozes procitati jos o Homolju:


 HomoljeAdobe_PDF_Iconu slici i reci              Homolje posledenjeAdobe_PDF_Iconutociste vukova

dodaj komentar:scroll